Neurogoga

Draga dr Gorice,

htela sam da Vas zamolim da nam odgovorite na pismo citaoca koje se odnosi na to koji se lekovi preporucuju kod nesanice.Pismo glasi:Imam 27 godina, zdrava sam, i cesto mi se desava da nocu ne mogu da zaspim sve do ranih jutarnjih casova. Zanima me kako da se postavim prema ovakvom problemu i da li eventualno postoje lekovi koje bi trebalo da pijem u ovim slucajevima, koji se inace desavaju i po nekoliko puta nedeljno.

Draga naša citateljko, nesanica nije bezazlen problem kako zbog stanja ciji ona može da bude simptom, tako i zbog komplikacija koje nesanica kao takva može napraviti vašem organizmu. Postoji nekoliko tipova nesanice, od nemogucnosti uspavljivanja, kakav je slucaj kod Vas što se zove rana insomnija, preko cestih nocnih budenja, do kratkotrajnog spavanja sa ranim budenjem. Uzroci nesanice mogu biti raznovrsni:od svakodnevnih životnih kao što su ekstenzivan hronicni zamor, poremecaj tzv.cirkadijalnog ritma zbog cestih nocnih dežurstava, ili ucestalih nocnih provoda, do raznovrsnih psihijatrijskih poremecaja od kojih su najcešci generalizovani anksiozni poremecaj ili depresivni poremecaj. U zavisnosti od uzroka nesanice zavisi i terapija, koja neophodna i ne mora uvek podrazumevati i farmakološku. Ukoliko se nesanica ne leci može dovesti do razlicitih poremecaja prevashodno u nivou tzv.hormonske osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda, sa znacajnim reperkusijama kako na Vaše telesno zdravlje, tako i na Vaše psihicko stanje i ponašanje. U ovakvim slucajevima je najmanje poželjno samoinicijativno uzimanje lekova za spavanje, s’obzirom da su isti uglavnom iz grupe sedativa ili hipnotika, te se moraju uzimati po iskljucivom nalogu psihijatra.Dakle, da rezimiramo, javite se psihijatru radi utvrdivanja geneze Vašeg problema i adekvatne terapije.

Psihijatrijski komorbiditet migrene

Od migrene boluje prosečno 12% odrasle populacije u svetu i ona značajno smanjuje produktivnost, radnu sposobnost i kvalitet života osobe koja od nje boluje. Značajan deo onesposobljavajućeg tereta koji migrena nosi sa sobom pripada psihijatrijskim stanjima koja je prate. Kada se određene bolesti javljaju zajedno sa učestalošću koja je značajno veća od slučajnosti, onda to zovemo komorbiditet. Postoje brojne kliničke studije koje povezuju migrenu i specifične psihijatrijske poremećaje, što ima značajne implikacije kako na dijagnostiku i bolje razumevanje migrene kao kompleksne neurološke bolesti, tako i na njenu individualno orijentisanu terapiju. Na osnovu velikog broja publikovanih studija postoji povezanost između migrene i depresije, generalizovanog anksioznog poremećaja (GAD-a), paničnog i bipolarnog poremećaja. U ovako kompleksnim studijama na opštoj populaciji i velikom broju ispitanika se obično, da bi se dobili realni rezultati rade dvosmerne studije napr.pacijeti sa migrenom se ispituju na postojanje depresije, a pacijenti sa depresijom na postojanje migrene. Na osnovu velikog broja rezultata se zaključilo da su migrena i depresija komorbidne bolesti, te da osobe koje pate od migrene imaju 2.4 do 5.8 puta veću učestalost oboljevanja od depresije, a osobe koje boluju od depresije 2.8 do 3.5 puta veću učestalost oboljevanja od migrene u odnosu na opštu populaciju. Slični, ali još upečatljiviji rezultati se dobijaju u ispitivanjima generalizovanog anksioznog poremećaja (GAD), fobija i napada panike. Osobe koje boluju od migrene 3.9 do 5.3 puta češće oboljevaju od GAD-a, oko 3.4 puta od fobija (osim agorafobije za koju nije nađena statistička značajnost), i 3 do 3.7 puta češće od paničnog poremećaja. Za panični poremećaj je takođe specifično da ima visok komorbiditet i sa drugim najčešćim tipom glavobolje a to su tenzione glavobolje i to sa 5.8 puta većom učestalošću nego u opštoj populaciji. Interesantno je visok procenat komorbiditeta migrene i bipolarnog afektivnog poremećaja od 5.2 puta veće učestalosti za bipolarni II do 7.3 puta veće učestalosti za bipolarni I poremećaj. Dok sam posmatrala rezultate navedenih studija nisam mogla da se oduprem utisku slučnosti psihijatrijskih komorbiditeta koji prate migrenu i epilepsiju, a koji su potvrđeni kako u brojnim studijama u svetu, tako i mojoj studiji sa desetogodišnjim praćenjem psihijatrijskih komorbiditeta epilepsije. Da li se u slučaju migrene radi o tome da nepredividivi napadi ekstremno jakih glavobolja vode u anksioznost ili depresiju putem psihološkog mehanizma bespomoćnosti (tzv.nezaslužene kazne), ili je migrena samo telesna manifestacija naših intrapsihičkih procesa, ili se radi o kompleksnim neurobiohemijskim procesima u našem mozgu (što je najčešći slučaj sa psihijatrijskim komorbiditetom epilepsije, gotovo do nivoa dokazanih uzročno-posledičnih veza), pokazaće dalja ispitivanja u ovoj oblasti. Uzevši u obzir sve navedeno, u dijagnostikovanju i lečenju migrene moramo obratiti pažnju na eventualno postojanje psihijatrijskih komorbiditeta, i shodno tome prilagoditi pristup i terapiju.Pacijenta ispred sebe prvo moramo saslušati, posmatrati kao osobu, moramo misliti celovito a lečiti individualno, bez shematizovanih terapijskih postulata za određene dijagnostičke entitete.

Dve godine nakon što smo izbegli iz Hrvatske, moj suprug počinje da ima probleme sa koncentracijom i zamorom, da bi od pre 3g.iznenada u poslu,u vožnji,za stolom zaspao. Nije odlazio kod lekara iz straha da ne izgubi posao.Da li mi možete pomoći?

Na osnovu ovoga što ste izneli, kod Vašeg supruga se najverovatnije radi o narkolepsiji. U njenoj osnovi je oštećenje nervnih ćelija koje luče hipokretine,u delu mozga koji se naziva hipotalamus.Pretpostavlja se da narkolepsija zbog visokog procenta povezanosti sa specifičnim poremećajima imuniteta može spadati u grupu autoimunih oboljenja, za čiju pojavu kao jedan od okidača možemo proglasiti i stres. Za sada nije dokazano direktno porodično nasleđivanje ove bolesti. Osnovni simptomi su iznenadni ataci slabosti provocirane intenzivnim emocijama u trajanju od nekoliko minuta(katapleksija),koji mogu progredirati do dubokog spavanja tokom dana,usred rada,fizičke aktivnosti ili vožnje; tzv.hipnagogne i hipnopompičke halucinacije koje predstavljaju doživljaje nalik snu koji se javljaju na prelazu budnosti u san odnosno obrnuto kada se može javiti i privremena nemogućnost osobe da se pokrene što se naziva “paraliza spavanja”. Vrlo često pacijenti mogu imati i poremećaj noćnog spavanja sa čestim buđenjima ili trzanjem u snu. Narkolepsija je doživotna bolest čiji će simptomi biti redukovani samo uz lečenje i specifične mere modifikacije životnih aktivnosti. Lekovi prvog izbora u svetu su psihostimulansi kao napr.amfetamini koji prema našim zakonima spadaju u nedozvoljene supstance i Provigil, lek koji nije registrovan na našem tržištu. Prema našem iskustvu najveću efikasnost imaju antidepresivi novije generacije(Cipralex,Zoloft,Calixta,Seroxat,Coaxil,Flunisan,Effexor).

Moj šestogodišnji sin boluje od autizma i ima česte i teške epileptičke napade.O kakvoj se bolesti radi?

Poremećaje autističnog spektra ili pervazivne razvojne poremećaje karakterišu različiti stepeni oštećenja sposobnosti verbalne i neverbalne komunikacije, socijalne interakcije i stereotipni obrazci ponašanja obolele osobe. Većina ovih poremećaja se sa sigurnošću može dijagnostikovati od 18 meseci do 3g.starosti deteta, a javljaju se kod oko 2-6 na 1000 dece. Roditelji obično primećuju neobično ponašanje njihovog deteta koje se do jednog stepena normalno razvijalo napr.bebino oglašavanje odjednom postaje tiho,povučeno,beba ne reaguje na okolinu, ili se pak od početka beba razlikuje po nezainteresovanosti za ukućane.Pod pojmom autizam najčešće se smatra klasični autizam koji predstavlja težu formu poremećaja autističnog spektra. Autistična deca mogu imati izmenjene osećaje od napr.snižene osetljivosti na ekstremni bol, do gotovo bolne preosetljivosti na određene zvukove ili mirise.Autizam je u oko 40% slučajeva povezan sa epilepsijom i obično se radi o teškim oblicima tzv.refrakternoj epilepsiji koja se mora lečiti antiepilepticima uz puno strpljenja i obazrivosti.Mnoga autistična deca imaju i različite stepene mentalne retardacije.Suština lečenja ovih poremećaja je pomoći autističnom detetu da se razvije do maksimuma svojih mogućnosti što se može postići kombinovanjem medikamentoznog lečenja i specijalnih edukacionih i rehabilitacionih programa, pa čak i dijetetskih intervencija.Moj savet Vam je da dete upišete u dnevni boravak neke od specijalizovanih ustanova koje se bave ovom problematikom.Njih je nažalost premalo, te je jedna od obaveza ovog društva da se pažljivije odnosi prema osobama sa specijalnim potrebama.
Moj otac boluje od Parkinsonove bolesti. Uzima terapiju Madoparom,ali imam utisak da mu nije bolje.Ima li drugih lekova za ovu bolest?

Parkinsonova bolest predstavlja hronično i progresivno oboljenje čiji je uzrok propadanje nervnih ćelija i njihovih komunikacija u određenim delovima mozga odgovornim prvenstveno za pokrete.Najčešći simptomi su podrhtavanje šaka,ruku,nogu,glave,ukočenost trupa i ekstremiteta,usporenost pokreta,nestabilnost i oštećenje koordinacije,tih i sliven govor, gubitak izražajnosti lica,drhtav i usitnjen rukopis,poremećaj spavanje,depresivnost,oštećenje memorije,sporost u razmišljanju i reagovanju…Tzv.supstituciona terapija(levodopa-Madopar) je neophodna,ali se mnogo efikasnijom pokazala terapija kombinovanim preparatima(levodopa,carbidopa,etancapone-Stalevo),a u zavisnosti od kliničke slike i druge vrste lekova kao što su napr.Requip,Comtan , Mendilex,Symmetrel…U svetu je razvijeno i hirurško lečenje Parkinsonove bolesti (tehnika duboke moždane stimulacije)naročito pogodno za pacijente mlađe životne dobi.Poželjno je da pacijent što više hoda da vežba po programu fizikalne terapije za ovu bolest,da se zdravo hrani,da ima podršku ukućana i dobar odnos sa svojim lekarom.Moj savet Vam je da zakažete pregled za oca da mu se odredi adekvatna terapija.

Roditelji su mi umrli od moždanog udara,a svi mi govore da se to nasleđuje.Šta mogu učiniti da to sprečim?

Moždani udar je jedan od vodeća tri uzroka smrtnosti i najčešći uzrok teškog invaliditeta u našoj zemlji.Oko 85%moždanih udara je ishemijskog porekla(ostalih 15% su krvavljenja).Prema obimnoj studiji iz 2005g.rađenoj u SAD-u, oko 80%moždanih udara može biti sprečeno adekvatnim načinom života i individualno zavisnom, dugotrajnom preventivnom terapijom.Faktori rizika za razvoj moždanog udara su:hipertenzija,pušenje(uključujući i pasivno),dijabetes,asimptomatsko suženje karotidnih arterija,povišen nivo triglicerida i LDL holesterola u krvi,fibrilacija(treperenje)srčanih pretkomora,gojaznosti,fizička neaktivnost i alkoholizam. Prvo što možete učiniti je izmeniti neke navike:prestanite da pušite i minimizirajte uzimanje alkohola,postanite fizički aktivniji(najbolje su duge svakodnevne šetnje),korigujte ishranu.Pridržavajte se programa lečenja vaših lekara specijalizovanih za navedena stanja koja predstavljaju faktore rizika (neurolog,kardiolog,endokrinolog,vaskularni hirurg).Opšti saveti kao što su napr.uzimaj aspirin dnevno,mogu naneti više štete nego koristi.I na kraju, najbolju efikasnost u prevenciji moždanog udara kod osoba koji nemaju generalizovane aterosklerotske promene(koje nemaju i bolest arterija srca i perifernih arterija) ima kombinacija Aspirina i Persantina u adekvatnim dozama(zajedno u leku Aggrenox), a kod osoba koje imaju generalizovanu aterosklerozu najveću efikasnost pokazuje Plavix.

Suprug mi je pre dva meseca imao moždani udar. Prva dva dana smo pokušali lečenje u kućnim uslovima(primao je infuziju i pio lekove),ali je zbog pogoršanja smešten u bolnicu.Sada mu je zaostao teži invaliditet.Da li smo pogrešili što ga odmah nismo odveli u bolnicu?

Ukoliko se radi o moždanom udaru ishemijskog porekla i ukoliko je terapiju u kućnim uslovima ordinirao lekar specijalista neurologije, niste pogrešili.Jedino rekombinantni tkivni plazminogeni aktivatori(rt-PA)dati u prva tri sata(najefikasnije nakon 90 min)od nastanka moždanog udara,mogu obrnuti tok nastanka i razvoja neurološkog deficita,ali ova terapija nije registrovana u našoj zemlji.Sa standardnim načinom lečenja,bez obzira kada je lečenje započeto,nemožete obrnuti tok nastanka moždanog udara, već klinička slika zavisi od težine moždanog udara(obima i lokalizacije promene) i najčešće se razvija unutar 72h.od nastanka moždanog udara,napr.najčešća smrtnost od moždanog udara (oko 80%) je kada dolazi do zapušenja srednje moždane arterije.U lečenju koje mora biti individualno zavisno najveću efikasnost pokazuju neuroprotektivna (Piracetam,Nimotop,antioksidansi),antikoagulantna(Heparin,Sintrom),hemoreološki aktivna(Cavinton,Trental,Redergin),trombolitička,antiagregaciona(Aspirin,Plavix,Persantin) terapija.

Kada legnem da spavam javlja mi se osećaj neprijatnosti u stopalima koji me tera da ustanem i hodam.O čemu se radi?Poštovana,na osnovu vašeg detaljnog pisma koje nismo u mogućnosti da objavimo u celini,najverovatnije se radi o tzv.»Sindromu nemirnih nogu»(Restless Legs Syndrome).Takav poremećaj ima oko 3% populacije,može početi u bilo kojoj životnoj dobi i često se ne prepoznaje od strane lekara.Karakteriše ga:potreba da se pokreću noge često praćena osećajem trnjenja ili žarenja,pogoršanje simptoma prilikom odmora i noću,i njihovo poboljšanje prilikom kretanja.da bi se ovaj poremećaj proglasio bolešću tj.tzv.idiopatskim RLS-om, prethodno se moraju odbaciti sva druga stanja koja mogu dovesti do ovakve kliničke slike,od oštećenja perifernih živaca različitog uzroka(dijabetes,alkoholizam,imunološki poremećaji…),preko Parkinsonove bolesti,do anemije usled nedostatka gvožđa ili vitamina B12.Idiopatski RLS se nasleđuje(od 25-50%) i tada se javlja i u ranijoj životnoj dobi.lečenje idiopatskog RLS-a je kompleksno i započinje izbegavanjem alkohola,cigareta i kofeina,a nastavlja se individualno prilagođenom farmakoterapijom.

Moj suprug ima 69g.a pre godinu dana oboleo od epilepsije.Prepisana mu je terapija Phenobarbitonom,ali je on često pospan,i ima vrtoglavicu i mučninu kada ga popije.

Lečenje epilepsije starije životne dobi zahteva vrlo detaljno poznavanje kako uzroka nastanka, tako i medicinskih i psiholoških specifičnosti ove životne dobi.Epilepsija je vrlo česta bolest starije životne dobi i najčešće je uzrokovana cerebrovaskularnim oboljenjima,a prema svetskoj statistici oko 25-40% i bez vidljivog uzroka.Klinička slika samih epileptičkih napada(naročito tzv.parcijalnih kompleksnih) i njihovih komplikacija(kao što su napr.konfuznost posle napada,epileptički status,psihijatrijske komplikacije-depresija,organski delirijum…)se u mnogome razlikuje od istih u mlađoj životnoj dobi i obično je teža i kompleksnija.Odgovor na antiepileptičku terapiju zavisi kako od telesnih specifičnosti starosti same po sebi kao što su usporeno varenje,sporost metabolizma sa tendencijom pojave neželjenih efekata i pri manjim dozama leka,tako i od drugih bolesti,lekova ili dijetetskog režima kojima je pacijent izložen.Ovo što ste naveli najverovatnije odgovara neželjenim efektima leka,te je neophodno da Vam se suprug javi svom neurologu radi korekcije terapije.

Muški vs.ženski mozak

Ovim razgovorom otvaramo poprilično kontraverzno pitanje o nečemu što je realnost, a to je da definitivno postoje razlike između muškog i ženskog mozga, kako u samoj građi tako i u neurohemijskom sklopu, što u velikoj meri određuje naše funkcionisanje i ponašanje. Dakle, pričamo o temi koja je opšte poznata, njome se bavi religija, politika,o njoj pričamo svakodnevno (znate ono “svi/e su oni/e isti/e”), izmišljamo viceve (kao napr. o razlikama pri spremanju za prvi sastanak), koristi se u marketinške svrhe (počevši od šolja sa printom muškog i ženskog mozga, do polno usmerenih reklamnih kampanja). Upravo zbog toga je teško biti realan i nepristrasan u ovom večitom sukobu bez pomirenja, a da se neka strana ne prepozna i ne uvredi, pa ću zato veći deo razgovora bazirati na naučnim činjenicama. U 19. veku je bilo uvraženo mišljenje da je ženski mozak manji, što se kasnijim studijama proporcija tela oba pola u opštoj populaciji anuliralo, ali, da se šaljivo izrazim, ni u ovom slučaju veličina nije bitna, bitna je kompleksnost građe moždane kore i međusobna povezanost nervnih ćelija. Decenijama su naučnici u cilju traganja za polnim razlikama u mozgu izučavali tzv.corpus callosum tj.deo mozga sačinjen od nervnih puteva koji povezuju desnu i levu moždanu hemisferu. Pronađene razlike (za koje se predpostavlja da nastaju tek nakon rođenja i najverovatnije nakon puberteta) ukazuju da žene imaju mnogo razvijeniju komunikaciju između moždanih hemisfera, čime se može objasniti mnogo veća senzitivnost na emocionalnu tzv.neverbalnu komunikaciju, intuitivnost, fluentnost u govoru i razmišljanju, dok muškarci imaju mnogo veću mogućnost da budu tzv.”ciljno orijentisani”. Dugo se smatralo i da žene dominantno koriste emocionalno/iracionalnu desnu polovinu mozga, a muškarci logičku levu polovinu, što je ubrzo opovrgnuto brojnim neurolingvističkim studijama. Međutim, ipak postoji određena vrsta tzv.lateralizacije, jer u rešavanju različitih  zadataka (od apstraktnih, motornih, memorijskih,vizuelnih do verbalnih) žene češće koriste obe moždane hemisphere, a muškarci češće jednu ili drugu u zavisnosti od zadatka. Takođe je opšte poznato da u kontaktu sa drugim osobama moždana aktivnost muškaraca biva najintenzivnija u regijama koje integrišu vizuelne stimuluse, za razliku od žena gde isto podstiče mnogo kompleksniju moždanu aktivnost u brojnim regijama uključujući i one memorijske. Biološke osnove polnih razlika mogu objasniti i polno zavisnu češću pojavu određenih psihijatrijskih entiteta(kao što je napr.major depresija ili shizofrenija). Kada na sve ovo dodate i polno različitu neurohormonsku aktivnost, možete stvarno pomisliti da su muškarci i žene sa različitih planeta i da su razlike nepomirljive, ali su i one, kao i već navedene poprilično individualno zavisne, te svako od nas bez obzira na polne, starosne, ili kulturne razlike treba da izgradi sopstvenu kognitivnu strategiju za dostizanje ciljeva koje smo sebi postavili.  A sve ovo u stvari nije važno i mislim da se možemo složiti oko ovoga, bez obzira na našu seksualnu orijentaciju, jer kada stvarno volimo nekog (u šta su uključeni mnogo kompleksniji neurohemijski mehanizmi u poređenju sa seksualnom privlačnošću), volimo ga kao osobu bez obzira na pol, tako da nam ostaje samo da budemo srećni, kao što ja jesam, što znam nekog ko mi je sličan, a da se zbog toga ja ne osećam manje ženom, niti on manje muškarcem.Imam gotovo svakodnevne glavobolje već nekoliko meseci. Prošla sam sva snimanja i ispitivanja uključujući i skener i rečeno mi je da su rezultati u redu. Od 20-e godine života imam migrene, ali ovo su drugačiji bolovi. Da li mi može pomoći akupunktura?            Kod Vas se najverovatnije radi o hroničnim dnevnim glavoboljama koje podrazumevaju pojavu glavobolja 15 i više dana mesečno, a ima ih oko 4% opšte populacije odraslih. Ovo stanje se se najčešće javlja kao komplikacija neadekvatnog lečenja migrene i drugih vidova glavobolja(naročito kontinuirane upotrebe klasičnih lekova protiv bolova), ali su zabeleženi i slučajevi paradoksalnog konvertovanja epizodičnih u hronične glavobolje i na terapiju aspirinom, antireumaticima, ili narkoticima. Prema rezultatima studija na velikom broju pacijenata sa hroničnim dnevnim glavoboljama kombinacija adekvatnog medikamentoznog lečenja sa akupunkturom (10 tretmana unutar 6 nedelja), u značajnoj meri  smanjuje intenzitet i učestalost glavobolja, što nije slučaj sa terapijom samo lekovima ili samo akupunkturom. Stoga Vam mogu preporučiti samo kombinovano lečenje uz očekivanje povoljnih rezultata unutar 6 nedelja. Imam glavobolje koje su isključivo vezane za menstruaciju. Da li to zahteva lečenje?Postoje značajne polne razlike u učestalosti,načinu nastanka,kliničkom toku i lečenju brojnih neuroloških bolesti.Kada se takve bolesti leče kod žena,moraju se uzeti u obzir sve specifičnosti organizma žene,od hormonskih do psihofizičkih,kao i drugačije socijalno funkcionisanje uslovljeno sve većim brojem stresogenih zadataka koje im nameće posao,porodica i društvo.Najčešća neurološka oboljenja kod žena su glavobolje,a dva najčešća oblika su migrene i tenzione glavobolje.Migrena je hronična,epizodična,najčešće jaka,najčešće jednostrana i pulsirajuća glavobolja,koja je obično praćena mučninom,povraćanjem,osetljivošću na svetlost i jake zvukove.Oko 60% napada je povezano sa menstrualnim ciklusom i takvi napadi obično traju dugo(nekada i više od 72h.),veoma su jaki i slabije reaguju na terapiju.naročitu opasnost predstavlja migrena mladih žena koje puše i uzimaju hormonsku kontracepciju,jer to značajno povećava rizik od razvoja moždanog udara.Najveću efikasnost u profilaksi napada migrene imaju Topamax i Eftil,a u lečenju napada migrene Imigran(naročito u obliku nazalnog spreja),Zomig i Relpax.Moj otac je pre 3g. lečen od šloga kada mu je u potpunosti bila oduzeta desna polovina tela. Posle višemesečnog lečenja i terapija on je prohodao, ali je u bezvoljan, neraspoložen i često nam govori da je bolje da je tada umro.Ima li leka?            Depresija koja se javlja nakon moždanog udara (šloga) je veoma značajna komplikacija samog šloga koja veoma često ostaje neotkrivena i nelečena, jer je porodica obolelog najčešće povezuje njegovo stanje sa svešću o invaliditetu. Prema rezultatima svetskih i naših originalnih istraživanja, oko 30% pacijenata koji prežive šlog u sledećih 6 meseci oporavka oboljevaju od depresije nakon moždanog udara i to uglavnom oni sa oštećenjem levih frontotemporalnih moždanih regija tj.sa slabošću desne polovine tela (ukoliko se radi o dešnjacima). Osobe sa depresijom nakon moždanog udara imaju statistički gledano mnogo veći procenat smrtnosti, mnogo lošiji kvalitet života i veći procenat ponovnog razvoja šloga nego nedepresivne osobe koje su preživele moždani udar. Stoga ovo stanje zahteva veoma specifično lečenje koje se mora bazirati na upotrebi novih antidepresiva (Zoloft,Seroxat,Flunisan,Cipralex) zbog njihove efikasnosti i sigurnosti zarad brojnih lekova koje ovi pacijenti uzimaju (kao što su napr.lekovi protiv zgrušavanja krvi, protiv aritmije…), ali i drugih pratećih bolesti koje su i uzrokovale sam moždani udar kao što su napr. visok pritisak, šećerna bolest, poremećaj srčanog ritma, infarkt srca. Efekti adekvatno date antidepresivne terapije značajno smanjuju smrtnost i poboljšavaju kvalitet života pacijenata sa depresijom nakon moždanog udara.

Imam 44 godine, od 94. imam neprestano vrtoglavicu, glavobolju, nesvesticu i zanoπenje glave. Zadobila sam dva snaæna udarca u glavu (potiljaËni deo) i kiËmu 99 i 93 godine. Zbog glave gubim sluh na desnoj strani (ORL specijalista mi je prepisao Betaserk, ali ne oseÊam poboljπanje. Pritisak mi je 130/80, a glukoza vareira. Pijem tablete Glioral ujutro ceo i pola uveËe. Neuroloπki pregledi su ra�eni pre tri godine: EEG i CT i kolor dopler vratnih krvnih sudova, svi rezultati uredni. Od 2004. imam hipotrofiju miπiÊa. Da li je ovo neizleËiva bolest. Krvna slika nije dobra, imam viπe belih krvnih cnaca nego crvenih. Koja bi bila odgovrajauÊa teerapija, poπto oseÊam jake bolove. Pijem B-kompleks, andol, trental, Metoten.  Tako�e bih vas zamolila da mi objasnite fijagnozu Vertigo simptomatica.

Jelena M., Subotice

Odgovor:Počeću od kraja vašeg pisma.Vertigo symptomatica znači vrtoglavicu koja ima uzrok u nekom drugom oboljenju i predstavlja opisnu dijagnozu koja nije dovoljno precizna. Vi ste mlada osoba koja dugo ima tegobe (praktično od svoje 30-e godine života), ali sve ovo što ste mi nabrojali ne izgleda kao da Vam je sa sigurnošću rečeno od čega bolujete. Ako sam Vas dobro shvatila Vi bolujete od šećerne bolesti, zadobili ste povredu glave, imate vrtoglavicu, bolove, pominjete mišićnu hipotrofiju, promene u krvnoj slici,a od terapije dobijate lekove za cirkulaciju, vitamine i antipsihotik. Sve ovo zahteva jednu ozbiljnu evaluaciju koja podrazumeva detaljan neurološki pregled na koji trebate doći sa svom raspoloživom dokumentacijom i to je jedini način da Vam se odgovori na pitanje o prognozi bolesti koje imate.

U 40. sam i nekoliko godina imam probleme sa vrtoglavicom, muËninom i glavoboljom. Po preporuci neurologa ura�ena mi je magnetna rezonanca. Nalaz glasi: osim vegetativne stigmiranosti ostalo je u fizioloπkim granicama. Neurolog mi je dijagnostikovao generalizovani anksiozni poremeÊaj. Pijem lek Zoloft veÊ 10 meseci, po jednu tabletu ujutro. Od tada su mi se smanjile vrtoglavice i muËnina, ali i dalje imam povremene glavobolje, unutraπnju nervozu i napetost. Tako�e, oseÊam bolove u vratu i ramenima.  Da li lek koji pijem moæe u potpunosti da otkloni moje tegobe? ©ta mi vi predlaæete?

Marijana N., KoËeljava

 Odgovor:Opis o vegetativnoj stigmiranosti se odnosi na Vaš neurološki nalaz, ali predpostavljam da Vam je nalaz MRI glave uredan, čim niste drugačije naveli. Generalizovani anksiozni poremećaj je veoma čest uzrok polimorfnih smetnji od kojih su najčešće tzv.tenzione glavobolje(glavobolje čitave glave u vidu stezanja), mučnina, vrtoglavice, palpitacije(osećaj podrhtavanja u grudima),etc. Antidepresivi iz grupe tzv.SSRI u koje spada i Zoloft su lekovi izbora za lečenje ovog poremećaja koji se skraćeno naziva GAD i to prema svetskim najsavremenijim neuropsihofarmakološkim principima. Anksiolitici, tj.lekovi za smirenje kako se kod nas popularno nazivaju nisu lekovi izbora za lečenje GAD, već samo mogu biti eventualno dodati kao dopunska terapija. Vaša terapija se može korigovati na više načina, ali se to naravno može uraditi samo nakon pregleda.

Molim vas da mi objasnite πta je to Verterov efekat. »uo sam kako moji roditelji priËaju da se kod sina njihovih prijatelja javlja ta pojava.

Petar D., Beograd

 Odgovor:Koliko je meni poznato Wertherov efekat je termin koji se u psihijatriji upotrebljava za samoubistva ili pokušaje samoubistva, kada osoba koja izvrši ili pokušava suicid to čini kopirajući način na koji je to uradio neko u okruženju ili mnogo češće neko od poznatih ličnosti u realnom svetu ili na filmskom platnu. Napr.nakon smrti muzičara Kurt-a Cobain-a se naročito u SAD-u se javila čitava serija samoubistava koji kopiraju način njegovog suicida.

Moj suprug je poËetkom ove godine operisao meningeom i sve je bilo u redu. Me�utim pre mesec dana usled nerviranja poËeo je da mu se grËi obraz. Neurolog mu je dao gabapentin, kontrolu EEG-om i krajem meseca idemo opet na pregled. Imao je oæiljak veliËine 5 cm. Da li je u moæda oæiljak uzrok ovih njegovih tegoba. To nije bio klasiËan napad epilepsije veÊ nekakva reakcija, jer grËila se leva strana obraza, a meningeom je se baπ tu nalazio?

Petra P., Petrovaradin

Odgovor:Niste mi rekli regiju gde je bio meningeom. Opis ove kako je Vi nazivate reakcije bi morao biti precizniji da bih Vam preciznije i odgovorila. U pravi ste kada povezujete da je nelogično da se parcijalni epileptički napad koji može da izgleda kao grčenje jedne polovine lica, javlja na strani gde je bio meningeom. To bi definitivno trebalo da se prati neurološki, ali i da se kontroliše EEG, jer se radi o neurohirurškoj intervenciji koja nije bezazlena i koja zahteva takvu proceduru, kako zbog mogućih komplikacija, tako i zbog mogućih recidiva. Moguće je i da se radi o iritativnom fenomenu koji može da ima veze sa nerviranjem, ali kao što rekoh to treba pratiti. Neurontin je lek iz grupe dodatnih antiepileptika koji je veću mnogo efikasnost pokazao u lečenju neuralgija i neuropatija, što je najverovatnije motivisalo Vašeg neurologa da ga uključi.

Imam gotovo svakodnevne glavobolje već nekoliko meseci. Prošla sam sva snimanja i ispitivanja uključujući i skener i rečeno mi je da su rezultati u redu. Od 20-e godine života imam migrene, ali ovo su drugačiji bolovi. Da li mi može pomoći akupunktura?           

Kod Vas se najverovatnije radi o hroničnim dnevnim glavoboljama koje podrazumevaju pojavu glavobolja 15 i više dana mesečno, a ima ih oko 4% opšte populacije odraslih. Ovo stanje se se najčešće javlja kao komplikacija neadekvatnog lečenja migrene i drugih vidova glavobolja(naročito kontinuirane upotrebe klasičnih lekova protiv bolova), ali su zabeleženi i slučajevi paradoksalnog konvertovanja epizodičnih u hronične glavobolje i na terapiju aspirinom, antireumaticima, ili narkoticima. Prema rezultatima studija na velikom broju pacijenata sa hroničnim dnevnim glavoboljama kombinacija adekvatnog medikamentoznog lečenja sa akupunkturom (10 tretmana unutar 6 nedelja), u značajnoj meri  smanjuje intenzitet i učestalost glavobolja, što nije slučaj sa terapijom samo lekovima ili samo akupunkturom. Stoga Vam mogu preporučiti samo kombinovano lečenje uz očekivanje povoljnih rezultata unutar 6 nedelja. 

Menstrualne migrene

Postoje značajne polne razlike u učestalosti,načinu nastanka,kliničkom toku i lečenju brojnih neuroloških bolesti.Kada se takve bolesti leče kod žena,moraju se uzeti u obzir sve specifičnosti organizma žene,od hormonskih do psihofizičkih,kao i drugačije socijalno funkcionisanje uslovljeno sve većim brojem stresogenih zadataka koje im nameće posao,porodica i društvo.Najčešća neurološka oboljenja kod žena su glavobolje,a dva najčešća oblika su migrene i tenzione glavobolje.Migrena je hronična,epizodična,najčešće jaka,najčešće jednostrana i pulsirajuća glavobolja,koja je obično praćena mučninom,povraćanjem,osetljivošću na svetlost i jake zvukove.Oko 60%napada je povezano sa menstrualnim ciklusom i takvi napadi obično traju dugo(nekada i više od 72h.),veoma su jaki i slabije reaguju na terapiju.naročitu opasnost predstavlja migrena mladih žena koje puše i uzimaju hormonsku kontracepciju,jer to značajno povećava rizik od razvoja moždanog udara.Najveću efikasnost u profilaksi napada migrene imaju Topamax i Eftil,a u lečenju napada migrene Imigran(naročito u obliku nazalnog spreja),Zomigi Relpax.

Bolest velegrada

Migrene su u stvari vaskularna oboljenja.uzrokuje ih povećana osetljivost krvnih sudova mozga,na šta presudno utiču stresne životne situacije koje Beograd kao metropola nameće.Najtipičniji napad migrene manifestuje se osećajem praznine u glavi,svetlucanjem pred očima,jakim pulzirajućim bolom,a skoro uvek je prisutna mučnina i povraćanje.Smena godišnjih doba i promenljive vremenske prilike takođe utiču na intenziviranje migrene,a manjak sna i boravak u bučnim i zadimljenim prostorijama značajno pogoršavaju ovu bolest jer je osoba koja boluje od migrene u stanju globalne preosetljivosti.Ljudima koji pate od migrene savetuje se da izbegavaju dimljene i konzervirane suhomesnate prizvode kao i pikantna jela,a zdrav način života i makar povremena fizička aktivnost moraju postati njihov prvi izbor. 

Moja ćerka ima 37g. i od detinjstva boluje od epilepsije.Poslednjih nekoliko godina se čudno ponaša i kada nema napade, loše je raspoložena,čak je pokušala i da se ubije. Možete li mi pomoći?

U pismu niste naveli od kog tipa epilepsije boluje Vaša ćerka, kakve napade ima, niti terapiju koju uzima. Pretpostavljam da se kod nje radi o refrakternoj (koja nedovoljno reaguje na terapiju) formi bolesti. Postoje brojni dokazi o psihijatrijskim poremećajima i poremećajima ponašanja obolelih od epilepsije.Sami napadi su često povezani sa poremećajima svesnosti, pažnje ili ponašanja. Međutim, najteži problem predstavljaju hronični psihijatrijski poremećaji koji se mogu javiti kod obolelih od epilepsije, kao što su poremećaji raspoloženja, anksioznost, psihotičnost ili oštećenja pamćenja. Pojava navedenih psihijatrijskih poremećaja pre svega zavisi od tipa i vrste epilepsije, dužine trajanja bolesti, učestalosti napada, vrste antiepileptičke terapije i brojnih drugih faktora.  Prema istraživanjima u svetu i našim originalnim istraživanjima, oko 70% osoba sa težim oblikom epilepsije (sa čestim napadima) nepoznatog uzroka, ima različite oblike poremećaja raspoloženja, pri čemu oko 50% otpada na depresiju, tako da nažalost, ove osobe imaju i veći rizik da pokušaju samoubistvo u odnosu na opštu populaciju.Na osnovu iznetih podataka pretpostavljam da se kod Vaše ćerke radi o depresiji, što neizostavno zahteva kompleksno lečenje, od eventualne korekcije antiepileptičke terapije na lekove sa boljim efektom stabilizacije raspoloženja, do uvođenja novih antidepresiva (Zoloft, Seroxat) koji neće pogoršati njenu osnovnu bolest.  

Moj suprug je pre 2g. lečen od alkoholnog ludila i nastavio je da pije.O kakvoj se bolesti radi?

Dugotrajna upotreba alkohola dovodi do razvoja alkoholne zavisnosti, a ako takva osoba koja je intenzivno pila iznenada prestane sa uzimanjem alkohola (najčešće zbog bolesti, lekarskih intervencija ili odluke o prestanku), dolazi do razvoja tzv.alkoholnog apstinencijalnog sindroma. Delirijum tremens (u našem narodu poznat kao alkoholno ludilo) predstavlja najtežu neurološku komplikaciju alkoholnog apstinencijalnog sindroma sa stopom smrtnosti do 20% u svetskoj populaciji. Simptomi delirijum tremensa podrazumevaju tešku konfuznost, dezorijentaciju, halucinacije, uznemirenost, epileptičke napade, ali i visoku temperaturu, srčane (infarkt, naglo popuštanje srca) i druge moguće telesne komplikacije kao što su upale pluća ili moždani udari, pa se pacijenti sa delirijum tremensom leče u jedinicama intenzivne nege. Nažalost, kada osoba nakon preživljenog delirijum tremensa nastavi da pije, mogućnost ponavljanje ove ili pojave drugih životno ugrožavajućih komplikacija alkoholizma je izvesna. U Institu za neuropsihijatrijske bolesti «Dr Laza Lazarević» postoji kompletan program lečenja alkoholizma od delirijum tremensa u Centru za Urgentnu psihijatriju do psiho,farmako i socioterapijskih programa održavanja apstinencije.  

Moj otac je pre 3g. lečen od šloga kada mu je u potpunosti bila oduzeta desna polovina tela. Posle višemesečnog lečenja i terapija on je prohodao, ali je u bezvoljan, neraspoložen i često nam govori da je bolje da je tada umro.Ima li leka?           

Depresija koja se javlja nakon moždanog udara (šloga) je veoma značajna komplikacija samog šloga koja veoma često ostaje neotkrivena i nelečena, jer je porodica obolelog najčešće povezuje njegovo stanje sa svešću o invaliditetu. Prema rezultatima svetskih i naših originalnih istraživanja, oko 30% pacijenata koji prežive šlog u sledećih 6 meseci oporavka oboljevaju od depresije nakon moždanog udara i to uglavnom oni sa oštećenjem levih frontotemporalnih moždanih regija tj.sa slabošću desne polovine tela (ukoliko se radi o dešnjacima). Osobe sa depresijom nakon moždanog udara imaju statistički gledano mnogo veći procenat smrtnosti, mnogo lošiji kvalitet života i veći procenat ponovnog razvoja šloga nego nedepresivne osobe koje su preživele moždani udar. Stoga ovo stanje zahteva veoma specifično lečenje koje se mora bazirati na upotrebi novih antidepresiva (Zoloft,Seroxat,Flunisan,Cipralex) zbog njihove efikasnosti i sigurnosti zarad brojnih lekova koje ovi pacijenti uzimaju (kao što su napr.lekovi protiv zgrušavanja krvi, protiv aritmije…), ali i drugih pratećih bolesti koje su i uzrokovale sam moždani udar kao što su napr. visok pritisak, šećerna bolest, poremećaj srčanog ritma, infarkt srca. Efekti adekvatno date antidepresivne terapije značajno smanjuju smrtnost i poboljšavaju kvalitet života pacijenata sa depresijom nakon moždanog udara. 

Imam gotovo svakodnevne glavobolje već nekoliko meseci. Prošla sam sva snimanja i ispitivanja uključujući i skener i rečeno mi je da su rezultati u redu. Od 20-e godine života imam migrene, ali ovo su drugačiji bolovi. Da li mi može pomoći akupunktura?           

Kod Vas se najverovatnije radi o hroničnim dnevnim glavoboljama koje podrazumevaju pojavu glavobolja 15 i više dana mesečno, a ima ih oko 4% opšte populacije odraslih. Ovo stanje se se najčešće javlja kao komplikacija neadekvatnog lečenja migrene i drugih vidova glavobolja(naročito kontinuirane upotrebe klasičnih lekova protiv bolova), ali su zabeleženi i slučajevi paradoksalnog konvertovanja epizodičnih u hronične glavobolje i na terapiju aspirinom, antireumaticima, ili narkoticima. Prema rezultatima studija na velikom broju pacijenata sa hroničnim dnevnim glavoboljama kombinacija adekvatnog medikamentoznog lečenja sa akupunkturom (10 tretmana unutar 6 nedelja), u značajnoj meri  smanjuje intenzitet i učestalost glavobolja, što nije slučaj sa terapijom samo lekovima ili samo akupunkturom. Stoga Vam mogu preporučiti samo kombinovano lečenje uz očekivanje povoljnih rezultata unutar 6 nedelja. 

Moja ćerka boluje od teškog oblika multiple skleroze.Na TV-u smo gledali o transplantaciji stem ćelija.Da li je to nova nada?           

Smatra se da je multipla skleroza(MS) T limfocitima posredovana autoimuna bolest, te da terapija koja suprimira ili modulira ovako poremećen imunitet može smanjiti progresiju bolesti.Terapija koja modifikuje bolest kao što je terapija beta interferonom ili Copaxonom,iako povoljna za jedan broj pacijenata ,nije dovoljno dobra za one sa najtežom tzv.malignom formom bolesti, kod kojih veoma brzo dolazi do razvoja teškog invaliditeta što može voditi do životno ugrožavajućih situacija..Kod ovih pacijenata se do sada davala terapija citostaticima,naročito mitoxantronom, ali nažalost ni ona nije dovoljno efikasna.Poslednjih deset godina u svetu se razvija i upražnjava metoda intenzivne imunosupresije iza koje sledi autologna transplantacija stem ćelija(AHSCT).AHSCT metoda se ispituje i u brojnim drugim stanjima,od drugih autoimunih bolesti,preko neurodegenerativnih bolesti, do stanja nakon povrede kičmene moždine i nakon infarkta srca.Na osnovu rezultata velikih multicentričnih studija lečenja MSa AHSCT metodom,može se zaključiti da ova metoda ne leči samu bolest,ali kod najvećeg broja pacijenata (od 74-85%) zaustavlja progresiju bolesti u periodu od 3g.,kod mnogo manjeg broja dovodi do minimalnog poboljšanja(do 20%),a procenat smrtnosti u periodu od 3g.je od 5-8%.Efikasnost je veća ukoliko je odabir pacijenata precizniji nakon detaljnih kardioloških pregleda i sa EDSS skorom od 6.0-6.5.I da Vam odgovorim na pitanje,nada jeste,ali nažalost ne u onoj meri kao što su mediji objavili. 

U poslednjih godinu dana sam primetio da su mi refleksi usporeniji i da sam nekako nesigurniji pri hodu.Imam 68g.Da li radi o nekoj bolesti?           

Ne mora da znači. Određeni stepen usporenja hoda,promena položaja tela pri hodu,smanjenje pratećih pokreta tela pri hodu i smanjenje dužine koraka su normalne pojave nakon 65g.što se smatra granicom ka starijoj životnoj dobi, isto kao što sa godinama normalno ne dolazi do promene ritma hoda. Međutim, značajno usporenje hoda, gubitak simetrije samih pokreta ili vremena njihovog izvršenje između leve i desne strane, teškoće u započinjanju hoda ili tzv.naglo zamrzavanje pri hodu, izuzetno sitni koraci, nepredvidiva nestabilnost pri hodu ili čak stajanju,te pad stopala mogu ukazivati na brojna patološka stanja koja zahtevaju detaljan pregled i lečenje. U slučaju da se ne radi o patološkom poremećaju funkcije hoda potrebno je održavati umerenu fizičku aktivnost.Preporučujem najmanje 30min.svakodnevnog hoda sa postepenim povećanjem brzine i dužine hoda tokom nekoliko meseci, kao i lagane vežbe ravnoteže i istezanja za šta je najpogodniji tai-chi program. Predlažem Vam da dođete na pregled da utvrdimo o čemu se radi.

Ćerka mi je objasnila da moj devetogodišni unuk boluje od nedostatka pažnje.Oni žive u Nemačkoj i ja ih nisam dugo videla.Da li je to opasna bolest?           

Radi se poremećaju koji se naziva sindrom deficita pažnje/hiperaktivnosti (ADHD) koji je prisutan kod oko 3-7% dece školskog uzrasta,četiri puta je češći kod dečaka,a 60%pacijenata ispoljava određene simptome i u odraslom dobu. U njegovoj osnovi se nalazi poremećaj u neurohemijskoj povezanosti određenih delova mozga. Dijagnoza se postavlja na osnovu prisustva barem 6 simptoma,da su isti počeli pre 7g.života,da postoji značajno oštećenje funkcionisanja u školi,kući ili društvu,te da ne postoji elementi za druga psihijatrijska ili neurološka oboljenja.Najčešći simptomi deficita pažnje su neobraćanje pažnje na detalje,nemogućnost zadržavanja pažnje na zadacima ili igri,dete često ne sluša kada mu se direktno obraćaju, izbegava koji zahtevaju određeni mentalni napor,..Najčešći simptomi hiperaktivnosti/impulsivnosti su mrdanje stopalima,vrpoljenje i ustajanje sa stolice u školi ili u drugim neadekvatnim situacijama, poteškoće sa igranjem ili drugim umirujućim situacijama,dete se često ponaša kao da je na električni pogon, odgovara na pitanja pre nego ih i postavite,ima problema da čeka u redu…Ukoliko se poremećaj ne leči, oko 11-e godine  se može komplikovati otežanim učenjem,lošim socijalnim uklapanjem i rušilačkim ponašanjem,da bi oko 13-e godine pa nadalje progredirao do bežanja iz škole,devijantnog ponašanja,zloupotrebe psihoaktivnih supstanci ili kriminalnog ponašanja.Za sada najbolji terapijski efekat daje lek Strattera.

Da li je multipleks skleroza nasledna?N.Č. BeogradPrema rezultatima najnovijih istraživanja sa Oxford-skog univerziteta, žene i muškarci sa multiplom sklerozom (MS) u podjednakoj meri prenose na svoju decu genetski rizik za oboljevanje od MSa, koji iznosi od 9,41 do 9,76%, što opovrgava publikovane studije iz 2006g.koje su na 16 puta manjem broju ispitanika,prikazivale gotovo dvostruko veći rizik kod muškaraca za prenos MSa na potomke. Prema istom istraživanju na preko 30000 porodica sa jednim roditeljem koji boluje od MSa, rizik od oboljevanja deteta od iste bolesti zavisi od kombinacije gena roditelja u tzv.MHC regionu klase II. MS je bolest čije ispoljavanje zavisi od brojnih faktora i njihovih kombinacija, te genetski factor u njenom nastanku nije presudan ali prisutan.Pre 2g.sam oboleo od multipleks skleroze, a lekar koji me leči kaže da je nemoguće prognozirati težinu bolesti.Nikola, Pančevo.

Bolujem od migrene od 17-e godine života i relativno često odsustvujem sa posla, zbog čega ne nailazim na razmevanje poslodavca i kolega koji me obično sačekuju sa rečenicom:“pa sve nas boli glava,ali popijemo lek protiv bolova i teramo dalje“. Da li je migrena belazlena bolest?

Gordana, Beograd.

Migrena je relativno težak oblik glavobolje koji se javlja u napadima u trajanju od nekoliko sati do nekoliko dana i koji je obično praćen mučninom, povraćanjem, preosetljivošću na svetlost,jak zvuk, pokretanje tela…Prema izveštaju Svetske Zdravstvene Organizacije, teška forma migrene je izjednačena u smislu onesposobljavanja obolelog sa akutnom psihozom, demencijom ili paraplegijom. Prema istraživanjima u EU oko 15% zaposlenih odsustvuje sa posla zbog glavobolje i to prosečno 1100 do 1300 dana godišnje na hiljadu zaposlenih. Prema podatcima EBCa(Evropskog Saveta za mozak) učestalost glavobolja u populaciji između 25 i 60g. u zemljama EU i Engleskoj iznosi prosečno 51%(61% prema 44% za žene), migrene 14%(17% prema 8% za žene) i hroničnih glavobolja 4%(6% prema 2% za žene). U EU ima oko 40 miliona obolelih od migrene, direktni i indirektni troškovi iznose 27 milijardi eura na godišnjem nivou. Iz svega navedenog možete videti da Vaš primer nije usamljen, što naravno ne znači da ne treba da se javite neurologu radi određivanja adekvatne preventivne terapije i terapije u napadu migrene, i naravno, nipošto ne slušajte kolege barem što se tiče dela priče o analgeticima, jer isti nisu lek izbora za migrenu.

Moj suprug boluje od šećerne bolesti i stalno se žali na bolove i trnjenje u nogama. Možete li mi reći o čemu se radi i da li treba da dođe na pregled?

Jovanka.

Od dijabetesa boluje oko 246 miliona ljudi, a prosečno 20-30 miliona ima tzv.dijabetičnu polineuropatiju, što najverovatnije ima i Vaš suprug, ali se to naravno mora proceniti neurološkim pregledom i eventualno dopunskim pregledima kao što je napr.EMNeG. Više od 80% pacijenata sa dijabetičnom polineuropatijom ima tzv.distalnu simetričnu formu koja podrazumeva izmenjen osećaj u donjim delovima nogu, prevashodno u stopalima, sa ili bez bolova, često uz osećaj kao da stopala gore i uz noćno pogoršanje simptoma, sa ili bez promena na koži u vidu ulcera,bula ili čak i promena na zglobovima. Tzv.autonomna disfunkcija (autonomna neuropatija)može biti ozbiljan prateći element dijabetične polineuropatije koja se najpre manifestuje tahikardijom u miru, posturalnom hipotenzijom(padom pritiska u stojećem stavu), oslabljenim radom želudca i bešike… Ređe se javljaju i to kod pacijenata nakon 50godina života, tzv.fokalne neuropatije od kojih su najčešće kranijalna(koja zahvata nerve lica, najčešće pokretačne očnih jabučica), neuropatije trupa  neuropatije gornjih delova nogu i multifokalne neuropatije. Prevencija dijabetične neuropatije i njenih komplikacija optimalnom glikoregulacijom je najbolja strategija, a lečenje podrazumeva širok dijapazon dostupnih preparata u zavisnosti od forme i težine bolesti od preparata alfaliposauronske kiseline, preko Tegretola, do Lyrica-e.

    Moj sin od detinjstva boluje od epilepsije, zbog čega je nekoliko puta bolnički lečen. Pre dva meseca je pokušao samoubistvo uzimanjem većih količina lekova za epilepsiju, ali ga mi nakon ispiranja želudca, nismo kako nam je preporučeno, vodili u psihijatrijsku bolnicu.On je samo povremeno lošije raspoložen, ali je ostalo sa njim u redu.Draga,Beograd.Poštovana gospođo, epilepsija je često neurološko stanje naročito u dečjem dobu, ali jedan deo epileptičkih sindroma dečjeg doba preraste i u epilepsiju odraslog doba, što je pretpostavljam slučaj  i sa Vašim sinom. Pacijenti koji boluju od epilepsije imaju veći rizik od javljanja istovremenih psihijatrijskih poremećaja posebno afektivnih, psihotičkih ili bolesti zavisnosti naročito alkoholizma. Međutim, prema najnovijom populacionoj studiji rađenoj na 21000 registrovanih slučajeva suicida u Danskoj(u desetogodišnjem periodu) i publikovanoj početkom ovog meseca, osobe sa epilepsijom imaju 3.17 puta veći rizik da pokušaju ili ostvare pokušaj samoubistva u odnosu na opštu populaciju, a osobe sa novodijagnostikovanom epilepsijom(unutar 6 meseci) čak 29.2 puta veći rizik. Prethodne studije sa istom tematikom su pokazale slične rezultate ali na mnogo manjem broju pacijenata. Takođe, treba navesti da su pacijenti sa epilepsijom koji imaju neki od koegzistirajućih psihijatrijskih poremećaja u 13.7 puta većem riziku od samoubistva u odnosu na opštu populaciju. Moj savet Vam je da sina ipak odvedete u neku od psihijatrijskih ustanova gde će timskim pristupom (psihijatar, neurolog, neurofiziolog), naći najbolji način lečenja, da se ista priča ne bi ponovila.Moja mlađa ćerka boluje od epilepsije sa kojom smo godinama naučili da živimo. Međutim, nekoliko meseci unazad ona je stalno neraspoložena, plačljiva, često uznemirena, loše spava, slabije jede. U početku smo pomislili da se zaljubila, da ima probleme na poslu o kojima neće da priča majci i meni, ali to predugo traje.

Moja sestra boluje od Lajmske bolesti.O kakvoj se bolesti radii  kako se leči?

Tamara, Beograd.

Lyme-ska  bolest je uzrokovana bakterijom Borrelia burgdorferi (čiji su prenosnici krpelji),koja u 10-15% slučajeva napada nervni system izazivajući bolest koja se naziva neuroborelioza. Dugo godina nije postojao zajednički stav u svetu o načinu i dužini lečenja. Najnovije preporuke Američke Akademije za neurologiju su da se neuroborelioza i kod odraslih i kod dece leči antibioticima(penicillin, cefalosporini III generacije, doxycycline) 2 do 4 nedelje, te da nema koristi od produženog davanja antibiotika u post-Lyme-skom sindromu.

Postovana doktorka Gorice,

Sigurno Vam stize puno pitanja,no bio bih Vam izuzetno zhavalan za

odgovor.

naime,imam problem sa anksioznoscu vec sedmi mesec.Pod terapijom sam od

pocetka.Pio sam ksalol,a od februara uveden mi je Seroxat,uz

Rivotril.Stanje se poboljsalo,ali i dalje imam neki pritajeni

strah,zebnju u sebi koja mi neda da se  konacno opustim i zivim bez

bojazni i razmisljanja.Imao sam u pocetku dva panicna napada,a posle

Seroxata to se po intezitetu smanjilo i proredilo,ali ipak je jos

tu.Sada mi je doktorka povecala dozu Seroxata na 40 mg/2×20 mg/i

Rivotril 2 x0,5 mg.U principu zivim normalno,radim,izlazim,putujem,ali

kao sto rekoh cesto sam u nekom grcu,bojazni.Trudim se da autosugestijom

sve to odagnam,ali nekako uvek se javi po neki simptom.

Voleo bih znati da li ovakvo stanje moze dovesti do nekih telesnih

bolesti i ozbiljnijih poremecaja,i koliko u proseku traje lecenje.

Ponavljam da moj zivot funkcionise normalno,ako tako mogu reci,no ja

osecam da to jos nije to.

Molim Vas da mi date odgovore na moja pitanja i neki savet s obzirom na

moj slucaj,kao i Vase misljenje.

Unapred Vam se zahvaljujem

Mile

Poštovani Mile,

napravljen je dobar izbor kada se sa klasicnog anksiolitika kakav je Ksalol, prešlo na antidepresiv iz SSRI grupe, s obzirom da su isti lek izbora za lecenje GADa(generalizovanog anksioznog poremecaja sa ili bez napada panike). Seroxat je odlican lek sa dobrim anksiolitickim potencijalom, možda najvecim od svih SSRI, kombinacija sa Rivotrilom je takode poprilicno cesta, što sve znaci da imate doktorku koja se razume u noviju neuropsihofarmakologiju.E, sada drugi deo price. Bolest jako dugo nastaje u neurohemijskom smislu pre njene klinicke ekspresije, tako da je dužina uzimanja terapije koja je menja na neurohemijskom nivou kako to cine SSRI, poprilicno labilna kategorija i obicno zavisi od procene lekara za svakog pacijenta individualno, a najmanje je oko godinu dana. Nije nenormalno da Vi imate povremene simptome, jer ne postoji ni jedan lek koji briše Vaše secanje na gomilu smetnji koje ste imali, te je nemoguce hemijski izbrisati strepnju. Stepen izlecenja u GAD se meri mogucnošcu obavljanja svakodnevnih voljnih i nametnutih zadataka tj tzv.kvalitetom života, i vrlo retko podrazumeva da sve nestane.Jedino je bitno da to pomalo što imate,ne smatrate novim pocetkom bolesti, vec malenim repovima iste.A ako Vam ne daj Bože stvarno nekada bude loše, verujte mi znacete. GAD ukoliko se ne leci može uvesti u neke od stresom indukovanih bolesti u zavisnosti od Vaših genetskih predispozicija.

Pozdrav,

Gorica

Postovana dr. Djokic,

moj otac ima 59 godina, prvi put je primljen u bolnici 3.5.2007 sa dijagnozom sy vertiginosum. Sutradan mu se pogorsalo opste stanje i doslo je do gubitka svesti, registrovana je levostrana hemipareza, TA 230/120. Zbog sumnje na intrakranijalnu hemoragiju hitno je upucen u KC Nis, gde mu je uradjen CT mozga koji nije ukazao na znakove intrakranijalnog krvarenja. 10.5.2007 odlucuju da ga vrate u maticnu bolnicu radi nastavka lecenja. Tog dana opste stanje je bilo u laganom pogorsanju, adinamican, somolentan, bradipsihican, i uradjen je jos jedan CT mozga koji u odnosu na predhodni otkriva razvoj cebrovaskularnih inzulta. Zavrsna dijagnoza hipertensio art; insultus cerebrovascularis. U maticnoj bolnici ostaje do 25.5.2007. Klinicki zakljucak glasi : “ bolesnik primljen na odelenje sa znacima levostrane oduzetosti po tipu ishemicnog cvi i visokog pritiska, uz terapiju se stanje stabilizovalo, ali je neuroloski deficit i dalje prisutan tako da zaostaje  slabost leve ruke i noge do stepena plegije. Otpusta se uz preporuku da nastavi sa terapijom: tab. Cavinton 3×2, tab. Cardiopirin 1 uvece, tab. Presolol ¼ dn., tab. Zorkaptil 50mg 3×1, tab. Methyldopa 2×1, tab. Lometazid na tri dana.“  Zavrsna dijagnoza: cvi; trombosis vas. cerebri I 63,9; hemiplegio 1.sin; corhypertensivum; hypertenio art I 10. Upucen je na banjsko lecenje gde jedoziveo jos jedan slog. Posle 21 dan poslat je kuci sa dijagnozom hypertensio art; hemiplegio lat sin. p.p. cvi. i preporucenom terapijom : tab.aminalondrga 3×1; tab. Redizork 4,5 1×1, tab. Ardiopirin 100mg 1×1, tab. Bevipleh 2×1, tab. Zorkaptil 50mg 3×1, tab. Nifelat 2×1, tab. Lasih na 2 dana po1, tab. Ksolol 0,5 1 uvece, tab. Trihifen 25mg 2×1, tab. Sangenorlioboc 2×1, tab. Folna kis 1×1.

On je jos uvek nepokretan i ako redovno vezba sa fizioterapeutom, u losem je psihickom stanju, poceo je da halucinira i agresivan je.

Na osnovu gore navedenog da li mi mozete reci sta je tacno u pitanju i da li moj otac uzima adekvatnu terapiju s obzirom na to da se njegovo stanje ne popravlja, moze li prohodati i koja je adekvatna ustanova za njegovo lecenje, ako ima potrebe za tim?Sa postovanjem, SZ.

Poštovana, Vaš otac je imao masivni infarkt mozga sa potpunom oduzetošcu leve polovine tela koja se održava,uz postojanje faktora rizika za cerebrovaskularnu bolest kao što je hipertenzija a i predpostavljam aterosklerozu na krvnim sudovima vrata(ciji nalaz verovatno nemate, ali je gotovo sigurno da postoji). U našoj zemlji se ne daje terapija plazminogenim aktivatorima tromboplastina u prva tri sata od moždanog udara koja razbija tromb u zapušenom krvnom ili krvnim sudovima mozga.Kod nas u zemlji takode nije obicaj da se neposredno nakon moždanog udara daju antikoagulansi što bi u toj pocetnoj fazi eventualno moglo nešto da poboljša u smislu rabijanja tromba. Dokaz o masivnosti infarkta mozga je i što Vam je otac imao poremecaj stanja svesti, što ukazuje da je okolina oštecenog tkiva mozga bila u otoku  i pritiskala na dublje strukture odgovorne za kvantitet stanja svesti. Prema mom iskustvu, ne mislim da možete ocekivati nikakav spektakularan oporavak, a cilj oporavka treba da bude da ga barem vertikalizujete do sedeceg položaja. Lekove ste poprilicno pogrešno popisali i ima ih puno, možda i previše. Prema mom a i svetskom neurofarmakološkom iskustvu Trixifen nije lek prvog izbora za halucinacije nakon moždanog udara, isto kao što i Ksalol nije dovoljan anksiolitik, ali se nažalost premalo ljudi razume u psihijatrijske komplikacije neuroloških oboljenja i neuropsihofarmakologiju. Mr sc med Ðokic dr Gorica  

Veliki mozak je sačinjen od dve međusobno povezane hemisfere locirane sa leve i desne strane centralnih delova mozga koji se prostiru naniže  i nastavljaju na kičmenu moždinu. Do 19 veka se smatralo da su velikomoždane hemisfere simetrične i nalik predmetu i njegovom liku u ogledalu. Ovaj tradicionalni pristup je promenjen tada revolucionarnim radom francuskog lekara Marc-a Dax-a koji je u svom radu 1836g.na pacijentima sa moždanim oštećenjem dokazao da je  gubitak govora tzv.afazija povezana isključivo sa oštećenjem leve velikomoždane hemisfere i tako zaključio da leva hemisfera kontroliše govornu funkciju i da svaka hemisfera ima kontrolu nad različitim moždanim funkcijama. Međutim, kao i većina revolucionarnih otkrića Dax- ovo je 25g.ostalo neshvaćeno, francuski hirurg i neuroanatom Paul Broca je 1861g.označio tačnu regiju u levoj velikomoždanoj hemisferi odgovornog za funkciju govora , koja se i danas naziva „Broc-ina regija“. Gotovo do sredine 20-og veka je važeća bila prilično pojednostavljena slika hemisferične lokalizacije moždanih funkcija, sve dok se 1940-1950g.nije razvila hirurška metoda u lečenju refraktorne epilepsije koja se stručno naziva „komisurotomija“, a  suštinski predstavlja presecanje nervnih puteva između leve i desne hemisfere u cilju sprečavanja širenja tzv.generalizacije epileptičkih napada. Primećeno je da su nakon operacije pacijenti relativno normalno funkcionisali iako im je mozak u potpunosti bio podeljen na levu i desnu hemisferu, osim što su ispoljavali suptilne bihejvioralne poremećaje. Ova operacija je u eksperimentalnu medicinu uvela tzv.“proceduru deljenja mozga“koja je obezbedila bezbrojne preduslove za ispitivanje funkcije velikomoždanih hemisfera. Nobelovac Dr Roger Sperry sa Kalifornijskog tehnološkog univerziteta, 60-ih i 70-ih godina 20-og veka dokazuje da je svaka hemisfera specijalizovana za jedinstvene moždane funkcije i procesiranje informacija vezanih za iste, što se popularno zove „hemisferična specijalizacija“. Dr Sperry je takođe istraživao i kako se neuronski putevi razvijaju i povezuju u određenim anatomskim lokacijama mozga što je strukturisano u odnosu na naš genetski kod, i kako genetski kodirana „hemisferična specijalizacija“ predstavlja fiziološku osnovu učenja mozga sopstvenim  funkcijama.

Leva velikomoždana hemisfera obrađuje informacije vezane za jezik, analitičke detalje, verbalnu ekspresiju, sposobnost artikulacije govora, kritičko i logičko razmišljanje, procesiranje sekvencijalnog razmišljanja, mentalne aktivnosti koje uključuju reči i brojeve.Desna hemisfera određuje intuitivno, emocionalnije, holističko, simultano i paralelno razmišljanje, mentalne aktivnosti koje uključuju slike, vizuelno pamćenje i prostorne odnose. Sposobnost pamćenja je integrativna funkcija leve i desne hemisfere, a urođeni filogenetski kapacitet mozga predstvlja sposobnost holističke, simultane percepcije stimulusa iz obe hemisfere i njihovo istovremeno procesiranje.

Statističke studije pokazuju da je do 10% levoruko ili su tzv.ambideksteri koji se podjednako služe da obe ruke.Levoruki imaju dominantnu desnu, a subdominantnu levu hemisferu, a desnoruki obrnuto. Dominantnost ruke se ogleda u pretežnoj upotrebi jedne ruke pri obavljanju različitih aktivnosti. Ova pojava je zapažena i kod nogu, pa čak i oka ili uha.Poreklo levorukosti ili desnorukosti je određeno naslednim faktorima, pri čemu levoruka deca najčešće potiču iz porodica u kojima su oba roditelja, jedan od roditelja ili neko od članova porodice, takođe levoruki. Levorukost se može utvrditi i u trećem trimestru trudnoće posmatranjem pokreta ploda ultrazvukom, ali i jednostavnim, ali ne toliko preciznim posmatranjem pokreta glavice tek rođenog deteta (pri čemu oko 95% dece okreće glavu u desnu stranu kada se položi na leđa), i mnogo sigurnije od 6- og do 10-og meseca života na osnovu češćeg, ali nedoslednog korišćenja jedne ruke. Detetu jedna ruka postaje konačno dominantna oko četvrte godine života. Levoruko dete nipošto ne treba prisiljavati da dominanto koristi desnu ruku, jer to može dovesti do narušavanja motornog razvoja, a naročito koordinacije pokreta strana tela i  vizuomotorne koordinacije, ali i emocionalnih i jezičkih sposobnosti. Međutim, levorukom detetu treba i objasniti da se ne razlikuje od svojih desnorukih vršnjaka, te da nije niti pametnije i sposobnije, niti manje pametno i sposobno od njih, da je to još jedan varijetet prirode, a razlike u brzini i načinu razvoja moždanih funkcija tražiti samo ukoliko se pojavi razvojni problem koji značajno odstupa od proseka uzrasne dobi.

Mr sc med.Đokić dr Gorica

Spec.neurologije

Psihijatrijski komorbiditet migrene

Od migrene boluje prosečno 12% odrasle populacije u svetu i ona značajno smanjuje produktivnost, radnu sposobnost i kvalitet života osobe koja od nje boluje. Značajan deo onesposobljavajućeg tereta koji migrena nosi sa sobom pripada psihijatrijskim stanjima koja je prate. Kada se određene bolesti javljaju zajedno sa učestalošću koja je značajno veća od slučajnosti, onda to zovemo komorbiditet.  Postoje brojne kliničke studije koje povezuju migrenu i specifične psihijatrijske poremećaje, što ima značajne implikacije kako na dijagnostiku i bolje razumevanje migrene kao kompleksne neurološke bolesti, tako i na njenu individualno orijentisanu terapiju. Na osnovu velikog broja publikovanih studija postoji povezanost između migrene i depresije, generalizovanog anksioznog poremećaja (GAD-a), paničnog i bipolarnog poremećaja. U ovako kompleksnim studijama na opštoj populaciji i velikom broju ispitanika se obično, da bi se dobili realni rezultati rade dvosmerne studije napr.pacijeti sa migrenom se ispituju na postojanje depresije, a pacijenti sa depresijom na postojanje migrene. Na osnovu velikog broja rezultata se zaključilo da su migrena i depresija komorbidne bolesti, te da osobe koje pate od migrene imaju 2.4 do 5.8 puta veću učestalost oboljevanja od depresije, a osobe koje boluju od depresije 2.8 do 3.5 puta veću učestalost oboljevanja od migrene u odnosu na opštu populaciju. Slični, ali još upečatljiviji rezultati se dobijaju u ispitivanjima generalizovanog anksioznog poremećaja (GAD), fobija i napada panike. Osobe koje boluju od migrene 3.9 do 5.3 puta češće oboljevaju od GAD-a, oko 3.4 puta od fobija      (osim agorafobije za koju nije nađena statistička značajnost), i 3 do 3.7 puta češće od paničnog poremećaja. Za panični poremećaj je takođe specifično da ima visok komorbiditet i sa drugim najčešćim tipom glavobolje a to su tenzione glavobolje i to sa 5.8 puta većom učestalošću nego u opštoj populaciji. Interesantno je visok procenat komorbiditeta migrene i bipolarnog afektivnog poremećaja od 5.2 puta veće učestalosti za bipolarni II do 7.3 puta veće učestalosti za bipolarni I poremećaj. Dok sam posmatrala rezultate navedenih studija nisam mogla da se oduprem utisku slučnosti psihijatrijskih komorbiditeta koji prate migrenu i epilepsiju, a koji su potvrđeni kako u brojnim studijama u svetu, tako i mojoj studiji sa desetogodišnjim praćenjem psihijatrijskih komorbiditeta epilepsije. Da li se u slučaju migrene radi o tome da nepredividivi napadi ekstremno jakih glavobolja vode u anksioznost ili depresiju putem psihološkog mehanizma bespomoćnosti (tzv.nezaslužene kazne), ili je migrena samo telesna manifestacija naših intrapsihičkih procesa, ili se  radi o kompleksnim neurobiohemijskim procesima u našem mozgu (što je najčešći slučaj sa psihijatrijskim komorbiditetom epilepsije, gotovo do nivoa dokazanih uzročno-posledičnih veza), pokazaće dalja ispitivanja u ovoj oblasti. Uzevši u obzir sve navedeno, u dijagnostikovanju i lečenju migrene moramo obratiti pažnju na eventualno postojanje psihijatrijskih komorbiditeta, i shodno tome prilagoditi pristup i terapiju.

Pacijenta ispred sebe prvo moramo saslušati, posmatrati kao osobu, moramo misliti celovito a lečiti individualno, bez shematizovanih terapijskih postulata za određene dijagnostičke entitete.

Moj sin ima temporalnu epilepsiju i nema napade, ali ja nemam utisak da mu je dobro i nisam sigurna da li uzima lekove.

Milena

Epilepsija temporalnog režnja(TLE) je hronično neurološko stanje koje spada u fokalne epilepsije i veoma često ima ponavljane napade koje ukućani možda i ne primete. Prema ILAE klasifikaciji kod TLE mogu postojati tri tipa napada:jednostavni parcijalni napadi(SPS) koji dominantno zahvataju senzorijum i manifestuju se kao déjà vu(osećaj već doživljenog ili viđenog), jamais vu(osećaj da se nešto vidi ili doživljava po prvi put), ponovno prisećanje na jedan ili više ranije upamćenih situacija ili amnezija za jedan ili više događaja, kao i iznenadna pojava nekog zvuka, mirisa, ukusa, neke slike ili osećaja u unutrašnjim organima, kao eurofično ili promenljivo raspoloženje, strah, bes; ovi napadi mogu biti izolovani ili predznak pojave sekundarno generalizovanih napada(SGTCS) sa izmenom stanja svesti i kliničkom slikom tipičnog grand mal napada; kao i kompleksni parcijalni napadi(CPS) koji mogu biti izolovani ili se nastaviti sa SGTCS, koji su uglavnom praćeni jednim stepenom izmene svesti i obično se manifestuju ukopavanjem u mestu bez pokreta, ili ponavljanim automatskim motornim radnjama, neuobičajenim ponašanjem, govorom, nemogućnošću promptnog odgovora na postavljeno pitanje… Neophodno je lečenje antiepilepticima lamotriginom(Lamictal, Lamotrix), karbamazepinom(Tegretol,Tegretol CT),valproatima (Eftil R), topiramatom(Topamax).

Poštovana, moj suprug je pre 20g.imao tešku povredu glave nakon koje ima epilepsiju. Na nedavno urađenom snimku magnetnom rezonancom mu je rečeno da ima oštećenje temporalnog režnja.On se divna,emotivna osoba, koja je izrazito religiozna, ali je povremeno „odsutan“, nepredvidiv, kritički nastrojen, donosi nagle odluke…Zahvalna, G.

Epilepsija temporalnog režnja(TLE) je hronično neurološko stanje koje spada u fokalne epilepsije i veoma često ima ponavljane napade. Vaš suprug ima tzv.simptomatsku epilepsiju, što potvrđuje i snimak MRI.TLE je direktno povezana sa karakternim promenama i promenama mentalnog stanja kada epilepsijom potencirana inače prisutna sposobnost te ličnosti za  intenzivne emocije, intenzivna senzualna i seksualna iskustva, senzorijalne doživljaje uključujući i kompleksne vizije, ali i jedinstveno sklopljene memorijske sadržaje, što dovodi do stvaranja vrhunskih umetničkih dela. Dobro se zna da su Fyodor Dostoevsky, meni omiljeni Edgar Allan Poe, Charles Dodgson koji je pisao pod pseudonimom Lewis Carroll, Gustave Flaubert… bolovali od TLE. Neurolozi Norman Geschwind i Stephen Waxman su napravili katalog abnormalnih iskustava povezanih sa TLE, te se konstalacija simptoma koji podrazumevaju povećan poriv za pisanjem, rečitost, tzv.“lepljivost“, osećaj krivice i okajavanja greha, hiperreligioznost, intenzivnu emocionalnost, čutljivost i pedantizam često naziva Waxman-Geschwind-ov ili samo Geschwind-ov sindrom. TLE se veoma često povezuje sa intenzivnim magijskim doživljajima, ekstrasensnim sposobnostima, paranormalnim fenomenima, religijom podstaknutim izmenama stanja svesti kao što su religiozni trans ili samadhi. Postoje brojni, pa čak i neuroradiološki dokazi o senzitivisanosti osoba koje boluju od TLE sa intenzivna religijska doživljavanja, što je jedna od brojnih oblasti izučavanja neuroteologije.

Mr sc med Đokić dr Gorica, Spec.neurologije

Institut za neuropsihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević

Moj sin ima temporalnu epilepsiju i nema napade, ali ja nemam utisak da mu je dobro i nisam sigurna da li uzima lekove.

Milena

Epilepsija temporalnog režnja(TLE) je hronično neurološko stanje koje spada u fokalne epilepsije i veoma često ima ponavljane napade koje ukućani možda i ne primete. Prema ILAE klasifikaciji kod TLE mogu postojati tri tipa napada:jednostavni parcijalni napadi(SPS) koji dominantno zahvataju senzorijum i manifestuju se kao déjà vu(osećaj već doživljenog ili viđenog), jamais vu(osećaj da se nešto vidi ili doživljava po prvi put), ponovno prisećanje na jedan ili više ranije upamćenih situacija ili amnezija za jedan ili više događaja, kao i iznenadna pojava nekog zvuka, mirisa, ukusa, neke slike ili osećaja u unutrašnjim organima, kao eurofično ili promenljivo raspoloženje, strah, bes; ovi napadi mogu biti izolovani ili predznak pojave sekundarno generalizovanih napada(SGTCS) sa izmenom stanja svesti i kliničkom slikom tipičnog grand mal napada; kao i kompleksni parcijalni napadi(CPS) koji mogu biti izolovani ili se nastaviti sa SGTCS, koji su uglavnom praćeni jednim stepenom izmene svesti i obično se manifestuju ukopavanjem u mestu bez pokreta, ili ponavljanim automatskim motornim radnjama, neuobičajenim ponašanjem, govorom, nemogućnošću promptnog odgovora na postavljeno pitanje… Neophodno je lečenje antiepilepticima lamotriginom(Lamictal, Lamotrix), karbamazepinom(Tegretol,Tegretol CT),valproatima (Eftil R), topiramatom(Topamax).

Poštovana, moj suprug je pre 20g.imao tešku povredu glave nakon koje ima epilepsiju. Na nedavno urađenom snimku magnetnom rezonancom mu je rečeno da ima oštećenje temporalnog režnja.On se divna,emotivna osoba, koja je izrazito religiozna, ali je povremeno „odsutan“, nepredvidiv, kritički nastrojen, donosi nagle odluke…Zahvalna, G.

Epilepsija temporalnog režnja(TLE) je hronično neurološko stanje koje spada u fokalne epilepsije i veoma često ima ponavljane napade. Vaš suprug ima tzv.simptomatsku epilepsiju, što potvrđuje i snimak MRI.TLE je direktno povezana sa karakternim promenama i promenama mentalnog stanja kada epilepsijom potencirana inače prisutna sposobnost te ličnosti za  intenzivne emocije, intenzivna senzualna i seksualna iskustva, senzorijalne doživljaje uključujući i kompleksne vizije, ali i jedinstveno sklopljene memorijske sadržaje, što dovodi do stvaranja vrhunskih umetničkih dela. Dobro se zna da su Fyodor Dostoevsky, meni omiljeni Edgar Allan Poe, Charles Dodgson koji je pisao pod pseudonimom Lewis Carroll, Gustave Flaubert… bolovali od TLE. Neurolozi Norman Geschwind i Stephen Waxman su napravili katalog abnormalnih iskustava povezanih sa TLE, te se konstalacija simptoma koji podrazumevaju povećan poriv za pisanjem, rečitost, tzv.“lepljivost“, osećaj krivice i okajavanja greha, hiperreligioznost, intenzivnu emocionalnost, čutljivost i pedantizam često naziva Waxman-Geschwind-ov ili samo Geschwind-ov sindrom. TLE se veoma često povezuje sa intenzivnim magijskim doživljajima, ekstrasensnim sposobnostima, paranormalnim fenomenima, religijom podstaknutim izmenama stanja svesti kao što su religiozni trans ili samadhi. Postoje brojni, pa čak i neuroradiološki dokazi o senzitivisanosti osoba koje boluju od TLE sa intenzivna religijska doživljavanja, što je jedna od brojnih oblasti izučavanja neuroteologije.

Mr sc med Đokić dr Gorica, Spec.neurologije

Institut za neuropsihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević

Neuroteologija

Neuroteologija je multidisciplinarna oblast nauke koja proučava neurološku i evolucionu osnovu subjektivnih religijskih ili spiritualnih iskustava. Upravo zbog velikog emotivnog naboja koji prati svaku diskusiju na temu duhovnosti i religije, mnogi ovu oblast kognitivne, bihejvioralne i socijalne neuronauke religijskih iskustava i spiritualnosti, smeštaju van koncepta bioloških nauka i približavaju je filozofiji, pa čak i pseudonauci. Stičem utisak da se u medijima više radi na osporavanju samog termina neuroteologije koji je uveli Aldous Huxley u romanu Ostrvo(„Island“) i Laurence Mc Kinney u knjizi „Neuroteologija: virtuelna religija 20 tog veka“, nego na samom konceptu neurofiziologije religijskih ili spiritualnih iskustava koji su najvećim delom proizišli iz proučavanja doživljenih spiritualnih iskustava osoba koje boluju od epilepsije temporalnog režnja(TLE), koje su prethodno bile ateisti. U ovoj oblasti se koriste dve vrste naučnih eksperimenata:proučavanje neurofizioloških osnova medikamentima stimulisanih spiritualnih iskustava, i proučavanje i praćenje moždane aktivnosti i promena na mozgu tokom ovakvih iskustava neuroimaging metodama. Upravo dokazivanje postojanja gubitka percepcije mozga za povezanost svesti, fizičkog tela i okoline može pomoći u objašnjenju brojnih paranormalnih iskustava tokom kliničke smrti, transcendentalnih, ili spiritualnih seansi. Za razliku od toga, u osnovi religijskih iskustava, uglavnom stoji normalna neurofiziološka reakcija mozga u ekstremnim situacijama. Prema primarnoj McKinney-evoj hipotezi osnovu večitih pitanja o svrsi našeg postojanja treba tražiti u razvojnoj neurofiziologiji prefrontalnog mozdanog režnja, koji kreira iluziju vremenske hronologije kao fundamentalnog dela normalne ljudske kognicije u dobi nakon 3.godine života. Upravo se zbog nemogućnosti odraslog mozga da povrati rana sećanja iz doba intenzivnog razvoja, otvaraju pitanja poput „odakle smo došli na ovu planetu“, ili „gde sve odlazi“, što na podsvesnom nivou vodi kreaciji i prihvatanju brojnih religijskih objašnjenja.  Upravo zbog toga je pojam smrti kao mirne regresije u beskonačnost široko prihvaćen i može se naći kako u delima Dalai Lama-e, tako i u delima Arthura Clarke-a. Najviše polemike na ove teme donosi nepreciznost u shvatanju neuroteologije kao nauke koja odbacuje religiju, što potencira i trenutno medijski najprominentniji Evropski neuroteolog Eugen Drewermann, koji u svojim publikacijama iz 2006 i 2007g.“Moderna neurologija i pitanje Boga“, radikalno kritikuje tradicionalni koncept Boga i duhovnosti reinterpretirajući religiju iz ugla neurologije. Bilo kako bilo, neuroteologija, kada se izuzme potreba pojedinaca za „dizanjem medijske prašine“predstavlja neuronauku koja se bavi izučavanjem promena na mozgu koji uslovljavaju nastanak ili nastaju zbog određenih spiritualnih ili religijskih iskustava, a odgovor da li se Bog nalazi u Vašem mozgu morate potražiti na drugom mestu, napr.u Vašem srcu.

Mr sc med Đokić dr Gorica,spec.neurologije